Сценаристички снажна, свеобухватна и темељна емисија о српском филозофу Божидару
Кнежевићу у новом циклусу „Заборављени умови” РТС
Нема
их у читанкама, нису обухваћени школском лектиром, нико их не помиње у јавним
расправама. Остали су заборављени. Колико је значајних и умних личности у
историји Србије остало на маргини културног наслеђа? Може ли се исправити
неправда бар према некима од њих?
Радио-телевизија Србије прихватила се великог и часног задатка да у нашем
забораву осветли неке личности које је национална историја заобишла због сплета
околности, чије је дело и допринос нашој култури велики а непризнат, значај
занемарен а име непознато широкој културној јавности и друштву. То је почетна
идеја сложеног, научно-истраживачког циклуса „Заборављени умови” који је отворен
у недељу на Другом програму РТС емисијом о великом српском филозофу Божидару
Кнежевићу, трагичне судбине огромног умног потенцијала и аутору значајних
филозофских дела.
Онако како то треба да буде на јавном сервису, емисија је
изузетно сценаристички снажна, свеобухватна и темељна, а то је подвучено и
наглашено нараторским тоном, чак и у оним деловима који су могли бити играни, а
који су били само визуелни прелази. Ауторске идеје обликовао је редитељ Петар
Станојловић који је, по свему судећи, имао техничке и продукцијске потешкоће у
реализацији ове емисије, али прикривене јаким сценаријом који је апсорбовао
пажњу гледалаца и усмеравао на суштину приче којој слика није била примарна.
Глумац Небојша Дугалић је своју улогу схватио илустративно и држао се тога од
почетка до краја. А можда другачије није ни могло... Надајмо се да ће РТС
одржати обећани ритам од једне емисије месечно. Замисао о осветљавању
заборављених умова то заслужује.
ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ – Већ су се
увелико одомаћиле емисије у којима се познате личности представљају из мање
знане визуре, приватно, где се откривају њихова интересовања мимо професије
којом се баве и детаљи из породичне биографије који мењају етаблирану слику о
глумцу, редитељу, писци или певачу, будући да су они махом звезде таквих
програма.
Ти портрети колико год били афирмативни, могу бити и медвеђа
услуга, могу нарушити постојећи имиџ, ненамерно открити понешто о изабраној
особи што би било боље да је остало непознато и скривено. Па, то и јесте сврха
ових емисија, рећи ће неко. Јесте, али ко пристаје да учествује у нечем што ће
га, у крајњој линији, покопати, нарушити му уметнички, ауторски, забављачки
интегритет.
Формула је у рукама новинара водитеља који увек мора да има
ваљане аргументе зашто у фокус ТВ камере ставља одређену личност. То важи за
емисије „Балканском улицом” и „ТВ лица као сав нормалан свет”, као и друге
сличне програме настале са намером да буду прилози за биографију јавних
личности. А све ово говоримо поводом „ТВ лица као сав нормалан свет” (субота,
Први програм РТС) у којој је гостовао инспектор Блажа (певач, глумац, водитељ,
забављач, афористичар?) и која нас је оставила у збуњености над питањем који су
његови стварни креативни таленти који су га довели у ову емисију?
ВИДЕО ИГРИЦЕ – Нешто што је много
обећавало преобратило се у промашај. „Кључ”, у понедељак увече на Првом програму
РТС, о видео игрицама је био досадан. Водитељка Наташа Миљковић, и сама, не
превише понесена темом, емисију је препустила гостима.
На жалост, учесници овог програма, преносећи лична знања и
усмерења на нешто што је (не)оправдано проглашено високом интелектуалном
забавом, нису успели да своја запажања и ставове издигну на ниво убедљивих и
општијих искустава и закључака. Да поверујемо да то није залудно, да није
губљење времена.